Pisanje rukom ili na tastaturi: Kako se bolje uči?

„Jednom napisano je kao pet puta pročitano.“ – rekla je jedna profesorica, a nas je zanimalo da istražimo da li deca bolje uče kroz pisanje rukom ili na tastaturi. Zbog brzine kojom se može zapisati veći broj reči, hvatanje beležaka na računarima postaje sve popularnije čak i u nižim razredima.

Iako u našim školama još uvek računari nisu u potpunosti zamenili sveske i olovke, u mnogim jesu. I zato je važno da na vreme otkrijemo šta je to što je zaista bolje za naše učenike. Kroz ovaj članak saznaćete:

• Šta se dešava u mozgu dok pišemo rukom?
• Šta generalno pamtimo bolje: sa papira ili sa ekrana?
• Koliko puta udahnemo dok čitamo i zašto je to važno?
• Kako ove činjenice učenici mogu iskoristiti za bolje učenje?

Šta se dešava u našem mozgu dok pišemo rukom?

Poznato istraživanje na Univerzitetu u Indijani (Sedinjene Američke Države) pokazalo je neke zanimljive činjenice o tome šta se dešava u mozgu kada pišemo rukom. Pokazano je da se tada aktiviraju 3 područja u mozgu i to parijetalni korteks, inferiorni frontalni girus i fuziformni girus. Kod dece koja pišu na tastaturi nije pronađena ova moždana aktivnost.

Šta to znači?

Ovakve aktivnosti ukazuju na to da iza svega stoji proces koji uključuje kreiranje načina na koji ćemo pisati slova. To uključuje planiranje i izvršenje akcije kako bismo na kraju mogli oblikovati i napisati slovo na papiru. Praktično, pre nego što prebacimo informacije na papir, one se moraju oblikovati i obraditi, što nije slučaj kod kucanja na tastaturi. Kada kucamo na tastaturi, samo prenosimo informacije bez ikakve aktivne obrade.

Kako bi zaista ispitali podatak da bolje učimo kada pišemo rukom, istraživači su sproveli niz eksperimenata. Zanimljiv je onaj kojeg su sproveli Robert Vajli i Brenda Rap, na Univerzitetu u Severnoj Karolini.

Oni su proverili kako će 42 ispitanika naučiti arapsko pismo. Sve tri grupe su učile na različite načine. Jedna grupa ispitanika je učila pišući rukom, druga grupa je koristila tastaturu, a treća grupa je gledala video.

Rezultati su pokazali da svi ispitanici mogu da prepoznaju slova nakon nekog vremena, ali grupa koja je učila pisanjem je taj nivo znanja dostigla mnogo brže nego druge dve grupe. Već nakon dva termina učenja su uspeli da prepoznaju slova, dok je drugima trebalo više vremena.

Međutim, prepoznavanje slova ne znači da su ona dobro naučena. Pa nas je zanimalo možemo li reći da su ovi ispitanici zapravo naučili bolje slova – odnosno da ih mogu upotrebiti. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan jer se pokazalo da je grupa koja je učila pisanjem rukom bila mnogo uspešnija u korišćenju tih slova od ostale dve grupe.

Ovi podaci bi mogli značiti da pisanje rukom, zbog aktivacije dubljih nivoa obrade, dovodi do boljeg zapamćivanja i razumevanja pročitanog. Hajde sada da vidimo da li više toga đaci zapamte ako čitaju sa papira ili sa ekrana.

Šta generalno bolje pamtimo: papir protiv ekrana

Videli smo koliko je pisana reč na papiru značajna kao i koliko je sam čin pisanja važan za aktivno učenje. To znači da će đaci, kao i odrasli, bolje zapamtiti stvari koje napišu na papiru. Međutim, šta se generalno dešava sa pamćenjem teksta koji je napisan na papiru nasuprot onoga što je napisan na ekranu? Da li bolje pamtimo tekst sa papira, bez obzira jesmo li ga mi napisali ili ne?

Upravo to se pokazalo kao tačno. Izgleda da postoje brojne prednosti teksta na papiru koje utiču na to da ga lakše i efikasnije zapamtimo. Ali, zašto je to tako?

Koliko puta udahnemo dok čitamo: i zašto je to važno?

U zanimljivoj studiji koja je objavljena ove godine dali su odgovor na ovo pitanje. Pokazali su zanimljivu činjenicu da su ispitanici koji su čitali tekst na papiru više puta udahnuli od onih koji su čitali tekst na ekranu.

I sada se pitate kakve veze ima broj udisaja sa čitanjem i pamćenjem kao i zašto bismo manje puta udahnuli ako čitamo sa telefona. Međutim, i više nego zanimljivo je da plavo svetlo ekrana potiče da prisilno održavamo pažnju. Misli se na to da nas „tera“ da održavamo pažnju zbog načina na koji utiče na naše oči i centre u mozgu koji su povezani sa uzbuđenjem i učenjem. Na taj način pravi opterećenje za nas što dovodi do smanjenja broja udaha.

Smanjen broj udisaja i nepravilno disanje zbog održavanja trajne pažnje mogu da dovedu do prekomerne aktivnosti u mozgu. Ta aktivnost onda može da dovede do smanjenog razumevanja prilikom čitanja.

Kako da učenici izvuku maksimalnu korist?

Kada se sve sabere i oduzme, izgleda da pisanje rukom i učenje sa papira ima mnogo više koristi. Iako kucanjem na tastaturama, učenici štede mnogo vremena, pitamo se da li je to vredno. Vredi li žrtvovati razumevanje, brzinu učenja i opšte dobro zaradi brzine hvatanja beleški?

Naravno, u 21. veku ne možemo izbeći moderne tehnologije. A, ne bismo ni trebali. One ipak pružaju mnoge koristi učenicima ako se koriste na optimalan način. Međutim, neke činjenice su zaista u korist starom dobrom učenju iz knjiga i pisanju rukom. Zato ih nemojte zanemariti.

Na primer, učenici mogu spojiti ova dva načina učenja – tako što će hvatati beleške na tastaturi kako bi ih zapisali što više, a onda učiti prepisivanjem na papir. U svakom slučaju, postoje brojni razlozi zašto da svojim đacima savetujete pisanje rukom i učenje sa papira. A, ako vam nedostaje ideja kako da ih motivišete na učenje iz knjiga, tu su školski priručnici zbog kojih će zavoleti učenje.