Ovo je period u kojem će osnovci morati intenzivno da se posvete pripremi i učenju jer se bliži mala matura. A, kako je matematika jedan od najtežih predmeta, mnogi đaci se mogu naći u izazovu. Verujemo da je najteže pokrenuti se, onda kada nam se ne uči matematika. Ali tada je najvažnije pronaći svoju motivaciju, svoj razlog zbog kojeg vredi provesti vreme učeći. Hajde da krenemo redom.
Kako bi nam bilo lakše učiti, važno je imati neki razlog. Otkrivanje tog razloga nije uvek lako, ali možete se zapitati:
- Šta mi to donosi kasnije?
- Kako ću se osećati kada naučim i dobro uradim test?
- Kako ću se osećati kada upišem željenu školu?
Bilo da se radi o testu za malu maturu ili običnom kontrolnom testu, važno je znati kako učiti. Zato vam donosimo 3 trika kako biste se lakše spremili za test iz matematike.
Odrediti vreme za učenje i vreme za vežbanje
Mala matura je događaj koji nas uči važnim životnim lekcijama. Uči nas određivanu prioriteta, organizaciji vremena, odlaganju trenutnog zadovoljstva zarad dugoročne dobrobiti i slično. Zato je na samom početku važno napraviti dobru organizciju.
Organizacija učenja podrazumeva više stavki, ali možemo krenuti od ovoga:
Postavljanje ciljeva: Šta je to što želimo postići?
Osim što je važno znati šta želimo postići, važno je znati i kako tačno doći do tog cilja. Pametno postavljanje ciljeva nam pomaže jer na taj način povećavamo šansu da zaista ispunimo ono što želimo.
Za početak, hajde da odgovorimo na ova pitanja:
– Zašto bih trebao/la da naučim ovo?
– Kako ću se osećati dok učim nešto novo? Kako ću se osećati kada završim sa tim?
– Šta sve zanimljivo mogu da naučim?
– Šta dobijam time?
– Koje su dugoročne dobiti?
– Kako mi to pomaže da dođem do onoga što želim?
Onda kada pronađemo svoj razlog, postavljanje ciljeva će biti mnogo jasnije. Prilikom postavljanja cilja, moramo da vodimo računa da cilj bude realan, merljiv i vremenski određen. Kako se postavljaju ovakvi ciljevi po SMART tehnici možete pročitati na ovom linku.
Planiranje vremena: U koje vreme i kojim danima ćemo učiti matematiku?
Najbolje je da odredimo sami koje doba dana je najbolje za učenje i koliko vremena nam je potrebno za to. Važno je biti realan i proceniti koje su naše sposobnosti i mogućnosti. To znači da je bolje da gradivo podelimo u manje lekcije, da učimo dnevno broj lekcija i zadataka onako kako nam najviše odgovara (ni previše ni premalo).
Sada kada smo postavili ciljeve, vreme je da oni dobiju svoj konkretan izgled u praksi. Kada odredite sve, vreme je da poštujete to što ste isplanirali. Zato je doslednost jedan od najbitnijh faktora koji će nam pomoći da dođemo do svog cilja.
Uraditi sve vrste domaćih zadataka
Iako mnogi preskaču domaće zadatke, ovo je jedan od najboljih načina pripreme. Znamo da postoji mišljenje da je domaći dosadan, da ih zadaju nastavnici koji nemaju pametnijeg posla i da nam to nikad neće trebati. Međutim, ako razmislite malo – zašto postoje domaći zadaci?
Postoje upravo zbog aktivnog i redovnog vežbanja, održavanja matematičke „forme“ i samostalnog rada. Domaći zadaci služe kako bi đaci uspeli da redovno vežbaju i na taj način obnavljaju naučeno gradivo. Ako preskočimo vežbanje i ponavljanje matematike, velika je verovatnoća da naučeno zaboravimo.
Upravo zbog toga, najbolja stvar koju ćete uraditi jeste redovno ispunjavanje zadataka. Takođe, sve urađene domaće važno je sačuvati ili ih pisati u posebnu svesku. Na ovaj način imamo sve na jednom mestu i biće nam lakše da se podsetimo.
Davanje smisla
Ovaj put kada kažemo „pronaći smisao“ ne mislimo na otkrivanje motivacije za učenje. Ovaj put mislimo na pronalazak smisla u zadacima. Nauka je pokazala da mnogo lakše pamtimo gradivo kojem pridajemo smisao. Tako možemo matematičkim formulama da damo neki svoj smisao odnosno značenje. To značenje ne mora da razume niko oko nas, bitno je da je nama smisleno i zanimljivo.
Kao pomoćnik u pridavanju smisla matematičkim zadacima i kreativnom učenju, mogu da nam pomognu različite knjige i alati. Možemo koristiti školske dodatke i kreativne priručnike, internet, igrice i primere iz stvarnog života.
Mala matura ne mora biti strašna i naporna. Ukoliko se na vreme organizujemo, radimo domaće zadatke i pronađemo smisao u svemu tome, možemo lakše da se pripremimo za ispit koji je pred nama. Ovo je vreme kada učimo kako da učimo, kako da se pripremamo i organizujemo. Zato je to mnogo više od testa.
