Prokrastinacija: Zašto dete odlaže školske obaveze?

Prokrastinacija je pojam sa kojim ćete se često susresti kada budete tražili razloge zbog kojih dete ne ispunjava svoje obaveze na vreme. To je jedan od razloga zbog kojih mnogi roditelji, zajedno sa decom, traže pomoć psihologa. Međutim, to je i jedan od razloga zašto deca bivaju nepravedno označena kao „lenja“ i „neorganizovana“.

Iako se na prvu čini da je dete „lenjo“, „neorganizovano“ ili „nezainteresovano“, postoji jasna razlika između lenjosti i prokrastinacije odnosno odgađanja. Razumevanje razlike je ključno za pružanje pomoći i podrške detetu.

Važno je imati na umu da svi mi ponekad prokrastiniramo. Međutim, problem nastaje kada prokrastinacija postaje sve češća i kada nas sustignu negativne posledice takvog ponašanja. Isto se dešava kod dece. Deca takođe umeju često da odlažu svoje obaveze.

Prokrastinacija ili lenjost: Kako prepoznati o čemu se radi?

Prokrastinacija ili odlaganje se često zamenjuje sa lenjošću u svakodnevnom govoru, a to nas sprečava da se bavimo problemom na odgovarajući način. Pogrešno određivanje problema dovodi do toga da dete još više guramo u začarani krug prokrastinacije. Zato je važno da je dobro odredimo.

I dok roditelji misle da su deca samo lenja i neorganizovana, ona se suočavaju sa mnogo kompleksnijim problemom.

Lenjost je stanje u kojem dete ne pokazuje zainteresovanost za određene aktivnosti, zadatke ili ciljeve. Pokazuju ravnodušnost u vezi sa zadacima i pri njima se ne javljaju automatske misli i izgovori. To znači da je detetu, na primer, svejedno da li će pospremiti igračke sada ili malo kasnije. Ne vidi problem u tome da to bude kasnije i ne doživljava to odgađanje kao nešto loše.

S druge strane, kažemo da dete prokrastinira onda kada odlaže obavljanje njemu važnih zadataka zbog toga što oseća strah, nelagodu, neprijatnost ili mu se javljaju iracionalne misli povezane sa tim. Primeri takvih misli su:

• „Sve što radim mora biti zabavno inače ne treba to da radim.“
• „Nisam dovoljno dobar u matematici, zato je bolje da ne pokušavam rešiti domaći.“
• „Sve mora biti savršeno do detalja.“
• „Ne verujem da to mogu postići, bolje da ne pokušavam.“
• „Ma ja najviše volim da učim sve za jedan dan kada se nakupi gradiva. Najbolje naučim kad imam malo vremena.“

Kada je reč o prokrastinaciji, gotovo uvek će dete osećati nelagodu zbog tog odgađanja, za razliku od lenjosti. Kada je dete lenjo, nije ga briga zato što nije nešto uradilo. Međutim, kada dete prokrastinira, neće se osećati zadovoljno ili ravnodušno. Gotovo uvek će se osećati nelagodno, frustirano i misliće o zadatku sve više.

Zašto dete prokrastinira važne zadatke?

Upravo iracionalne misli, strah od neuspeha, strah od roditeljske reakcije i uverenja koje dete ima o sebi, drugim ljudima i svetu, predstavljaju razlog zašto dete odlaže da uradi neki zadatak. Najčešće je to izbegavanje nelagode koju taj zadatak za dete predstavlja. Strah od neuspeha i neodobravanja od strane drugih (roditelja, učitelja, vršnjaka…) su u pozadini odlaganja, pa zato se problem neće rešiti sam od sebe niti će ga rešiti pritisak na dete. Dete tada upada u začarani krug prokrastinacije koja postaje sve češći odgovor na slične zadatke i ciljeve.

Kako izgleda začarani krug prokrastinacije?

Uzmimo za primer učenika osnovne škole, Janka, kom ne ide dobro matematika. Janko ima kontrolni iz matematike u četvrtak i svaki dan odlaže da počne sa učenjem. Zašto? Janko već ima pretpostavku da on nije dovoljno dobar i vredan učenik i da je bespotrebno i da se trudi. On misli da je vežbanje matematike naporno pogotovo jer njemu to ne ide i da je najbolje da na kraju malo prelista – ionako neće znati čak ni da se potrudi.

Učenje matematike je za Janka naporno, izaziva mu hrpu neprijatnih emocija i misli. Kako bi smanjio tu tenziju, on odgađa učenje sve do zadnjeg dana kada mora bar malo da zagreje stolicu. Do tada, Janko izlazi da se igra sa drugarima, pomaže bratu da posprema sobu, gleda crtani ili spava. Sve to će Janka dovesti do slabe ocene iz matematike jer je vežbao samo zadnji dan, umesto cele nedelje. Takva posledica za Janka je loša, a on i dalje ima ista uverenja – on nije dobar đak. Zbog toga će na sledećem kontrolnom iz matematike, Janko ponovo prokrastinirati učenje i dobiti još jednu slabu ocenu.

Upravo tako izgleda prokrastinacijski začarani krug koji je teško prekinuti. Upravo zato što dete na ovaj način potvrđuje svoje prvobitne stavove i uverenja da nije dovoljno dobro i da to nešto nije za njega (ili neko drugo uverenje). Sve dok se ne pozabavimo time, dete će nastaviti prokrastinirati.

Saveti: Kako prekinuti ovaj krug?

Iako može da bude teško, prekinuti ovaj začarani krug nije nemoguće. Dobra vest je da se ovaj negativni krug može preokrenuti i napraviti malo pozitivnijim. Imajte na umu da je za to potrebna istrajnost i strpljivost, kako deteta tako i roditelja.

Šta možete napraviti?

Ukoliko primetite slično ponašanje, razgovarajte sa svojim detetom o tome. Budite strpljivi i pokušajte saznati zašto odlaže izvršavanje svojih obaveza i zadataka. Posavetujte se sa psihologom i pokušajte zajedno biti podrška detetu da savlada prokrastinaciju.

Praktična vežba koju sami možete pokušati sa detetom (ako ne ide od ruke, to je u redu – pokušajte sa psihologom) jeste pravljenje pametne liste zadataka (eng. to-do list). Zajedno razgovarajte o prioritetima, najtežim i najdosadnijim zadacima, ocenite ih i postavite vreme za koje će dete to izvršiti.

Bonus savet: Cilj je da dete samo razmišlja i sastavlja listu. Vi ste tu samo da mu pomognete da razmišlja i da ga usmeravate.

Kako to napraviti?

Na listu papira ili u posebnoj svesci, pomozite detetu da složi svoju to-do listu za svaku sedmicu. Praktični saveti koji će vam pomoći pri tome:

• Neka dete odredi najgori zadatak prvo tako da ostali zadaci budu lakši u poređenju sa tim.
• Prvo neka krene sa zadatkom koji najviše voli tako da dobije elan za obavljanje zadataka, a onda nakon kratkog vremena neka se brzo prebaci na onaj koji odlaže (bez pauze)
• „Samo 5 minuta“ trik: Neka isplanira da potroši samo 5 minuta na zadatak koji ne želi da radi. Zašto tako malo? Pa, 5 minuta je malo vremena i osećaće da može da izdrži tih 5 minuta. Kada se završi taj period, neka pokuša još 5 minuta ukoliko se oseća kao da to može. I tako dalje. U suprotnom, neka napravi kratku pauzu pa ispočetka.

Za kraj

Prokrastinacija je kompleksan problem koji često ne možemo rešiti sami sa svojom decom. I to je sasvim u redu. Pomoć stručnjaka, strpljenje i razumevanje su ključ uspešnog rešavanja prokrastinacije i uverenja koja se nalaze u pozadini.

Knjiga koja vam može pomoći u razumevanju prokrastinacije kod dece je Od sutra ne odugovlačim (Ali, stvarno!). Ova knjiga će na šaljiv i zanimljiv način predstaviti odlaganje ali i ponuditi vredne savete. Takođe, pre nego što kritikujete dete zbog neizvršavanja obaveza, pokušajte razumeti šta je razlog tome. Svakako, ako želite naučiti kako kritikovati dete, pročitajte naš članak Kritika deteta: „Što ti nisi osvojio Svetsko prvenstvo?“.